Lipikar porodice

Omogućite bolji život deci sa kožom sklonom atopiji

Saveti Nutricionista

Kojih 8 namirnica najčešće izazivaju alergije kod dece? Utiče li izbor ishrane na izazivanje i stanje atopijskog dermatitisa? Kako prilagoditi prehranu deteta s atopijskim dermatitisom? Odgovore na ova pitanja, kao i ostale savete, informacije i uputstva kako negovati suvu kožu sklonu atopiji, iritacijama i svrabu otkrijte u razgovoru s nutricionistom, doc.dr.sc. Darija Vranešić Bender.

Darijo Vranesic
Doc.dr.sc. Darija Vranešić Bender

Koja je veza alergija na ishranu i atopijskog dermatitisa?

Brojna naučna istraživanja pokazala su da postoji čvrsta veza između atopijskog dermatitisa i alergija na hranu. Neka istraživanja pokazuju da čak 60% dece koja imaju klinički dokazani atopijski dermatitis ujedno imaju i alergiju na neku namirnicu.
Mi znamo da postoji 8 namirnica koje najčešće izazivaju alergije kod dece, a to je zapravo najčešće kravlje mleko, pšenica, t jaja, koštunjavi plodovi, soja, riba, školjke. To su nekako najčešći alergeni o kojima mi danas govorimo. Uopšteno je najčešća alergija u dječjoj dobi, kada govorimo o alergijama na hranu, alergija na kravlje mleko. Nju može imati otprilike 2 do 7 % dece, međutim dobra stvar je to što od dece koja napune recimo 3 godine, uglavnom 90% njih više nema tu alergiju. Dakle, alergija nestaje odrastanjem iako su neka istraživanja pokazala da danas sve veći broj dece ulazi u zrelo doba, recimo adolescenciju i dalje sa postojećom alergijom na mleko što je ranije bilo gotovo nemoguće tako da se puno stvari menja u ovom području.
Dakle kod kravljeg mleka situacija je dosta teška tako da moramo prilagoditi vrstu mleka koju ćemo zameniti kod dece koja imaju alergiju.
Uglavnom, mi pristupamo tome da dajemo deci semi-elementarne formule, to su posebno formulisane formule koje se primenjuju kod alergija na kravlje mleko. A kada se radi o ovim drugim namirnicama, recimo kikirikiju, onda se stvari možda čine jednostavne. Treba jednostavno izbaciti kikiriki, ali to u suštini zapravo nije jednostavno, jer znamo da u brojnim proizvodima danas koji su prerađeni, industrijski procesirani, imamo tragove kikirikija ili neke mešavine.
Znači, vrlo je složen sastav hrane danas i moramo biti jako dobro edukovani da bi se znali boriti sa tim.

Utiče li izbor ishrane na izazivanje i stanje atopijskog dermatitisa?

Dakle kao što je već spomenuto, ako znamo da postoji, na primer, alergija na hranu, onda bi izbegavanje alergenih namirnica moglo doprinetii poboljšanju simptoma kod dece sa atopijskim dermatitisom. Međutim, ako nemamo potvrđenu alergiju na hranu onda se ne preporučuje sprovođenje eliminacionih dijeta kod dece koja imaju samo isključivo dokazani atopijski dermatitis.
Tako da zapravo treba pristupiti svakom detetu pojedinačno, treba ići na jedan individualizirani pristup i isto tako potrebno je paziti na uopšteno ishranu deteta kao i kod druge dece za koju nemamo te problem. Ali, znamo da na primer konzumiranje fast fooda (u većim količinama pogotovo) može pogoršati stanje atopijskog dermatitisa tako da konzumacija namirnica koje nisu baš kvalitetne nutritivno, namirnice koje su industrijski prerađene, koje imaju izuzetno veliku količinu aditiva, one definitivno nisu prihvatljive za decu s atopijskim dermatitisom i njih treba svesti na minimum.
Treba dati prednost namirnicama koje imaju niski alergeni potencijal, dakle žitaricama, vrlo široko namirnicama iz skupina povrća, voća. Meso, riba, jaja to je sve u pravilu dozvoljeno, osim ako naravno nemamo potvrđenu alergiju. Dakle, to bi bio jedan temeljni pristup.

Uvođenje dodatka ishrani kod odojčadi sa atopijskim dermatitisom?

Ono što je jako važno u samoj prevenciji atopijskog dermatitisa je pravovremeno uvođenje dodatka ishrani. Dakle, kada imamo dete koje prelazi sa isključivog dojenja na dodatnu ishranu, bitno je da se ona uvede u pravo vreme, dakle između četvrtog i šestog meseca prema stavovima krovnih institucija i organizacija. Kasnije uvođenje i prerano uvođenje dodatne ishrane može podstaći problem atopijskog dermatitisa. Uopšteno isto tako izbegavanje alergene hrane nije se pokazalo da će zaštiti dete. Odloženo uvođenje je možda bilo ranije, pokušavalo se na taj način ali se shvatilo da zapravo čak možemo na taj način i pogoršati. Na primer, kada je reč o glutenu ili plavoj ribi, nema više stava da bi se moralo čekati osmi mesec ili deseti, dvanaesti mesec života da se uvede ta namirnica da bi se smanjio alergeni potencijal ili rizik od atopijskog dermatitisa. Tako da u pravilu, moramo se dobro edukovati i pratiti svako dete ponaosob.

Kako prilagoditi ishranu deteta s atopijskim dermatitisom?

Ishrana u pravilu treba biti individualna, trebamo stalno imati na umu da je pojava atopijskog dermatitisa vrlo složena kombinacija uzročnika iz okoline, kao I fizioloških, genetičkih. Dakle to je jedno stanje kod kojeg samo pristupanje problemu putem ishrane sigurno neće biti dovoljno i možda neće doneti ni velike pomake što često ljudi očekuju.
Dakle u nekim situacijama imacemo dobar odgovor, kod nekih će biti vrlo frustrirajuće i neće biti pomaka, tako da s tim moramo računati već u startu. Isto tako jako je važno proceniti u kojem dobu se problem javio, da li treba korigovati ishranu majke ili treba isključivo ići na korekciju ishrane deteta. Ne treba nikada raditi eliminacione dijete bez potvrde, bez jasno utemeljenog razloga jer nekada možemo čak i vise štete napraviti nego koristi. Treba biti mudar, dosta se edukovati i isto tako možemo nekada posegnuti za dodacima ishrani što je još jedan od modaliteta pomoći. Recimo primena Omega 3 masnih kiselina, primena gama linolenske masne kiseline, probiotici koji se istražuju puno u ovom području, posebno LGG, lactobacillusravnosus GG koji je prema istraživanjima najviše isplivao kao jedan od činioca koji ima koristi kod ovog stanja. Iako rezultati studija nisu konzistentni, ne možemo sa sigurnošću reći da bi primena probiotika u tom stanju moglo imati koristi. Međutim, fiziološka flora deteta sigurno igra ulogu jer znamo da postoji veza između naših bakterija u crevima i uopšteno stanja gastroitestinalnog sistema, crevne barijere i atopijskog dermatitisa. Tako da zapravo jedna raznolika ishrana uz puno edukacije i puno truda može imati koristi kod ove dece.

  • Facebook