Posle karantina

Resources\Visuels\V4\Headers\Articles\INT\v_header_article_default.jpg

Kako bismo vam olakšali svakodnevne brige i probleme sa kojima se susrećete tokom ovog neizvesnog perioda, pozvali smo stručnjaka koji će vam ponuditi toplu reč i savet. Pretstavljamo vam prof. dr sci. Dušanku Vučinić Latas, specijalistu medicinske psihologije i psihoterapeuta.

Pandemija virusa Covid-19 i dalje traje, ali mi se nalazimo na početku novog razdoblja: vreme karantina se završava i polako počinjemo da ulazimo u svakodnevni život. Kako se nositi sa „post-karantinskim“ izazovima? Za većinu ljudi važi preporuka da je dobro i važno što pre se vratiti u staru rutinu i svakodnevni život, naravno uz sve mere predostrožnosti koje savetuju stručnjaci-pre svega epidemiolozi.

Međutim, nećemo svi izaći bez posledica iz perioda koji je iza nas. Za neke među nama  život neće biti isti jer ni mi nećemo više biti isti. To je sasvim normalno i očekivano.  Pretnja zarazom i nikad do sada u savremnom svetu viđene karantinske mere koje su potpuno zaustavile normalan život su dovele do psiholoških promena u mnogim ljudima. Naime, situacija u kojoj smo živeli prethodna dva meseca po svom psihološkom značenju ima sve odlike kolektivne traume odnosno intezivnog stresa kome je izložen veliki broj ljudi. Psiholozi od ranije su idetifikovali tipične i uobičajene ljudske reakcije u većini kolektivnih trauma. Kako će koja osoba reagovati na isti izazov zavisi od same ličnosti: kod nekih je bila povećana napetost i strah, kod drugih se javila sklonost ka poricanju da uopšte postoji neka opasnost, treći su se bavili teorijama zavere. Neki su posegnuli za preteranom konzumacijom alkohola, drugi se danima nisu odvajali od televizora prateći nove informacije. Mnogi su se borili sa teškim, negativnim emocijma  koje su bile uzrokovane raznim psihološkim i socijalnim posledicama koje je pandemija uzrokovala: neki ljudi su se razboleli, drugi su izgubii bliske ljude, neki su izgubili poslove ili su pretrpeli značajnu finansijsku štetu, neki brakovi i veze su se prekinuli jer nisu opstali pod ogromnim pritiskom karantina i socijalne izolacije. Neki autori  čak govore o novom terminu „Covid stres sindromu“. Ipak, istraživanja polazuju da tokom trajanja krize najveći broj ljudi se ipak nosi na adekvatan način sa stresom, ali da jedna trećina razvija neke simtpome psiholoških problema: intezivnu anksioznost, poremećaje raspoloženja, nesanicu, intezivna osećanja besa i sl. To je očekivana i nromalna reakcija na nenormalne okolnosti. Ono što takođe znamo jeste da se nakon završetka traume očekuje da će se kod određenog broja ljudi razviti i tzv. postraumatski stresni poremećaj koji predstavlja poremećaj koji se razvija nakon trauma. Pod posebnim rizikom da razviju neke trajnije probleme su oni koji su bili hospitalizovani zbog virusa ili čiji su bližnji stradali ili imali teže forme virusa, kao i ljudi koji su nastavljali da rade i bili pod velikim pritiscima i rizikom oboljevanja ili oni ljudi koji su izolaciju proveli u toksičnom okruženju, u nasilnim ili konfliktogenim odnosima kao i oni koji su bili finansijski ugroženi.

Ali većina ljudi je pregurala ove teške dane i sada je glavno pitanje: kako dalje?

Prva i najvažnija preporuka je biti oprezan. Svi su se uželeli slobode i nije neobično da je kod ljudi došlo do tolikog zasićenja da sada potpuno zaborave na oprez...To je poricanje realne opasnosti i nije dobar mehanizam. Sigurni,bezbedni kontakti sa prijateljima i članovima porodice koje dugo nismo videli (na primer na otvorenom, uz sve mere zaštite) su preporučeni i lekoviti. Takođe, možda je ovo trenutak za „nove početke“. Mnogi ljudi govore o potrebi da „uspore“ gledajući sa negodovanjem na „ubrzani“ život koji su vodili pre korone i možda nam je period iza nas pomogao da razmislimo o važnim stvarima u životu, napravimo novu listu  životnih prioriteta i mogućnost uvođenja neke promene u način življenja. Savetuje se da se što više vremena provodi u prirodi jer prirodno okruženje pomaže vraćanju unutrašnjeg mira i životnog kontinuiteta. Preporučuje se umerena fizička aktivnost jer je pokazano da umanjuje simptome stresa, napetosti pa čak i depresivnosti. Duboki unutrašnji gubitak osećanja sigurnosti je doživljaj koji mnogi imaju, kao i doživljaj da su stvari nepopravljivo izgubljene (vreme, putovanja, školski dani,važne proslave....). Treba prihvatiti to unutrašnje osećanje gubitka i zebnje, ne pokušavati da ga po svaku cenu negiramo. Snažne, otporne ličnosti odlikuje kapacitet da budu u stanju nesigurnosti, straha, unutrašnje muke i uprkos tome mogu danastave da planiraju, rade, žive i donose dobre odluke. Možda je u psihološkom pogledu najutešnije to što je ovo univerzalna ljudska situacija, sve nas je podjednako zadesila i nikog nije poštedela. To saznanje  nam može pomoći da budemo povezaniji  sa drugima i da hrabro nastavimo dalje, koristeći ovo teško životno iskustvo za lični razvoj.

  • Facebook

LA ROCHE-POSAY PREPORUČUJE:

See all articles