OSETLJIVA KOŽA

Img_OSETLJIVA KOŽA

Dr Biljana Marenović
dermatovenerolog

Gotovo 2 milijarde ljudi širom sveta ima problema sa nekim kožnim oboljenjem. Problemi sa kožom u manjoj ili većoj meri utiču na kvalitet života. Jedan od takvih problema je senzitivna, osetljiva koža. Definisana je kao sindrom koji karakteriše  pojačano reagovanje kože na različite faktore, koje normalna koža dobro podnosi. Predstavlja univerzalni fenomen modernog društva, u kome se, pored zagadjenja, klimatskih promena, tempa i načina života, u enormnim količinama konzumiraju kozmetički preparati i preparati za higijenu i negu.

New Project - 2021-03-25T125421.168.jpg

Poslednjih nekoliko godina raste broj pacijenata sa osetljivom kožom kao subjektivnim poremećajem. Prevalenca je iznenadjujuće visoka. Studije pokazuju da je zahvaćena polovina populacije, od toga oko 60% žena i 40% muškaraca. Posebno su osetljive žene sa svetlim tenom i suvom kožom. Medjutim i muškarci sa debljom, masnom ili suvom kožom mogu imati ovaj problem netolerancije kozmetičkih preparata uključujući i preparate za brijanje.  

Pacijenti sebe doživljavaju samo-procenjivanjem, kao nekoga ko ima izvestan  stepen osetljive, netolerantne kože sa karakterističnim subjektivnim tegobama neprijatnosti i nelagode, koje opisuju kao peckanje, bockanje, trnjenje, osećaj pečenja i žarenja, zatezanja, ponekad i svraba ali najčešće bez vidljivih znakova zapaljenja i iritacije. Simptomi su subjektivni i variraju od osobe do osobe.  Koža izgleda normalno, mada može ponekad, ali ne i obavezno, da se javi blago crvenilo. Posebno se žale na pojačanu osetljivost nakon nanošenja preparata za negu kože, koje obično koriste često i dugo (kozmetika, sapuni, hidrantne kreme ili zaštitne kreme). Ova nelagodnost se pojačava nakon svakog narednog nanošenja preparata, obično nastaje veoma brzo nakon aplikacije ali može da nastane i nakon nekoliko sati od nanošenja. Pojedinci ne tolerišu ni jedan preparat za negu, čak i onaj najjednostavnijeg sastava. U pokušaju da reše problem, probaju nove preparate, ali nakon ove uporne subjektivne iritacije, obično prestaju sa korišćenjem svih preparata. Ova neprijatnost može da traje dugo dok ne postane trajni, obsesivni i nepodnošljiv problem.

Znači, koža može biti blago/umereno i izraženo osetljiva, kada se označava kao hipereaktivna koža i kada se pored senzornih, subjektivnih tegoba javlja vidljivo crvenilo različitog intenziteta, osipi, suvoća i perutanje kože. Ovi vidljivi i nevidljivi simptomi mogu biti izazvani ili pogoršani spektrom unutrašnjih i spoljašnjih stresogenih faktora. Faktori spoljašnje sredine u vidu dramatične promene temperature, vetar, sunce i atmosfersko zagađenje, koje je u porastu posebno u gradskim sredinama i okrivljuje se za zabeleženi porast stanja preosetljivosti kože lica. Spoljašnji faktori u vidu hemikalija i  sastojci kozmetičkih preparata koji iritiraju kožu, kao što su neka sredstva za čišćenje, sapuni, mirisi, neprikladni deterdženti, izuzetno tvrda voda, kupke, tuševi i bazeni.  Stres, bes ili intenzivna osećanja mogu izazvati ili pojačaju preosetljivost kao što mogu i hormonalni faktori u menstrualnom ciklusu ili menopauzi. Veoma važnu ulogu ima i genetska predispozicija.

Osetljiva koža može da se pojaviti bilo gde na telu ali je najupadljivija na licu, koja ne samo da je najizloženija UV zračenju, zagađenju i hemikalijama, već na njoj epiderm može biti veoma tanak, zavisno od uzrasta, pola i tipa kože. Izuzetno je neprijatno stanje za osobe koje pate od ovog problema. Pored lica, osetljivost se dosta često javlja u kosmatom delu i genitalnoj regiji.  

Kod senzitivne i preosetljive kože, kao ekstremne verzije osetljive kože,  postoji jedna ili više strukturnih promena u koži: narušena barijerna funkcija kože (što je čini osetljivijom na spoljašnje činioce nego zdravu kožu), povećana gustina nervnih vlakana, pojačan prodor neurosenzornih stimulansa uz pojačan odgovor, pojačana nespecifična imunološka i zapaljenska reakcija. Neurogena inflamacija rezultat je oslobadjanja i delovanja raznih neuromedijatora kao što je substanca P, koje vode vazodilataciji i degranulaciji mastocita. Nespecifičnu inflamaciju izazivaju i razni leukotrijeni oslobodjeni u koži (IL 1, IL 8, TNF alfa)  

Oštećena prirodna barijerna funkcija kože vodi intenzivnijem gubitku vode, koža je suva i podložnija raznim iritacijama i prodoru alergena i iritanasa. Razni subjektivni simptomi (pečenje, peckanje, bockanje, trnjenje, zatezanje, svrab) ukazuju da je neurosenzora disfunkcija kože jedan od patomehanizama nastanka osetljive/hiperreaktivne kože.  Izmenjena osetljivost može nastatati zbog nedostatka zaštite nervnih završetaka u koži a zbog oštećenog integriteta epidermalnog zaštitnog sloja. Senzitivna vlakna koja se nalaze u epidermu reaguju brže i mnogo jače nego u normalnoj koži i lakše se aktiviraju stresogenim činiocima. Veruje se takodje da je povećana gustina nervnih vlakana koji su opremljeni senzornim neuroreceptorima. Aktivacija ovih kutanih endotelijalnih receptora raznim faktorima okruženja (UV zračenje, hladnoća, toplota, vetar, aerozagadjenje) može biti objašnjenje nastanka raznih subjektivnih simptoma.  

Veoma važnu ulogu u održavanju strukture i barijerne funkcije kože ima njen mikrobiom. Koža čoveka je kolonizovana, “naseljena” sa preko bilion mikroorganizama po cm2. Oni obezbedjuju zaštitu od bolesti putem sekrecije antimikrobnih peptida ili slobodnih masnih kiselina, čime sprečavaju kolonizaciju kože patogenim mikroorganizmima i time održavaju zdravlje kože. Ako mikrobiom nije u ravnoteži, to će slabiti naš imuni sistem što je uvod u različita oboljenja. On je naš nevidljivi zaštitnik i adekvatnom negom možemo doprineti održavanju ravnoteže mikrobioma.  

Senzitivna koža se dijagnostikuje obično na osnovu subjektivnih simptoma opisanih od strane pacijenata i ne može jasno da se potvrdi bilo kakvim objektivnim merenjima i procenjivanjima. Snažna indikacija su abnormalne senzacije (bockanje i peckanje umesto svraba), postojanje izvesnih faktora okidača kao i prolazna priroda crvenila. U odsustvu crvenila, mnogo se lakše postavlja dijagnoza osetljive, netolerantne kože. Ipak zbog subjektivnosti simptoma, mnoga različita stanja i poremećaji kože mogu da se stave pod termin “senzitivan”.  

U novije vreme su se pojavili testovi koji mogu da olakšaju dijagnostikovanje ovog poremećaja Na primer test kapsaicinom ili mlečnom kiselinom.

Ukoliko se pojave crvenilo, osipi, suvoća ili perutanje udruženo sa subjektivnim simptomima, teško je postaviti dijagnozu senzitivne ili hiperreaktivne kože i izdvojiti  je od drugih kožnih oboljenja. Važno je prepoznati i razlikovati pacijente sa ovim simptomima i one sa zapaljenskim dermatozama kao što je atopski dermatitis (AD), seboroični dermatitis, rozacea, psorijaza, akne, razne kontakne alergije kože. Crvenilo koje nije obavezan znak osetljive kože, ukoliko je prisutan kod nekih dermatoza, ne mora da bude znak osetljivosti kože već je deo simptomatologije odredjene dermatoze.

AD je hronično zapaljenje kože. Više od 20% dečije opšte populacije ima dijagnostikovan AD. Pacijenti sa AD se osećaju stigmatizirano od strane društva. Istraživanja pokazuju da 47% do 60% pacijenti sa AD  pati od gubitka sna. Prestavlja veliki problem i za pacijenta i za lekara. Manifestuje se kroz crvenilo i suvoću kože praćeno intenzivnim svrabom kao najjačim simptomom. Kao i kod senzitivne/hipereaktivne kože, oštećena je i narušena zaštitna funkcija kože sa posledičnim smanjivanjem praga tolerancije usled čega postaje osetljivija na iritanse i razne stimuluse okruženja. Čak i blaga i neočekivana iritacija vodi zapaljenskom odgovoru. Ovi podaci ukazuju da veza osetljive kože i AD postoji, potvrdjena podacima iz prakse da skoro svi pacijenti sa AD opisuju sebe kao osobe sa osetljivom kožom.  

Akne, kao zapaljenska dermatoza hroničnog toka, možda nisu opasne, ali nikako nisu bezazlene. Imaju veliki uticaj u pogledu kvaliteta života i samopouzdanja. Osobe sa ovim problemom su sklone depresiji. Oko 80% adolescenata pati od akni a skoro 25% odraslih takođe pogađa ovo stanje, naročito žene. Ukoliko osoba sa ovakvim problemom ima i osetljivu kožu, može predstavljati naročit problem u odabiru adekvatne terapije i nege jer ponekad i sama nega masne kože sklone aknama sadrži sastojke (eksfolijante, retinoide) koji dodatno suše i iritraju kožu i pojačavaju njenu osetljivost.  

Rizik za razvoj alergija kod senzitivne kože  je mnogo veći. Naročito je osetljiva na sastojke koji se koriste u proizvodima za negu kože. Najčešći alergeni su mirisi i konzervansi. Objektivni simptomi u vidu crvenila, svraba, osipa, perutanja i otoka na mestu kontakta kože na sumnjivim alergenom postavlja sumnju na alergijsko poreklo. Adekvatan tretman zavisi od vrste utvrđenog alergena. Sprovodi se epikutano testiranje da bi se isključila ili potvrdila alergijska priroda kožnih promena. Alergije su se tokom poslednjih nekoliko godina u svim zemljama pokazale kao prava epidemija u porastu. Predviđanja su da će do 2050. godine 50% svetske populacije razviti neku vrstu alergije.  

Istraživanja pokazuju da 80% pacijenata pati od problema s kožom uzrokovanih agresivnim liječenjem karcinoma, radioterapijom i hemioterapijom. Koža postaje izuzetno osetljiva ali se javljaju i izraženi vidlji simptomi suvoće, perutanja i svraba.  

Preosetljivu kožu ne treba opterećivati. Sa adekvatnom, rutinskom negom i adekvatnim savetima, koža se ponovo može izbalansirati, osetljivost se može regulisati a crvenilo ublažiti. Pravilna hidratacija kože je esencijalna, bezobzira na tip kože. Preporučuju se proizvodi koji su posebno osmišljeni za osetljivu, netolerantnu kožu i čija formula sadrži samo ograničeni broj sastojaka da bi se smanjila mogućnost nepodnošljivosti i alergijskih reakcija. Označene kao hipoalregijske i „prečišćene" ili 0% formule, sadrže samo ograničen broj sastojaka i ne sadrže konzervanse (uključujući parabene), parafine, mirise, alkohol, emulgatore i veštačke boje. Veoma je važno izbegavati potencijalne faktore koji pogoršavaju simptome-sapune, losione za čišćenje i exfoliative, pilinge i preparate sa retinoidima, izbegavati alkohol, začine, kafu. Važno je štititi lice od naglih promena temperature.

Pored hidrantnih, blagih i umirujućih preparata, savetuje se i sprejevi koji sadrže termalnu vodu. Čak se preporučuju i oralni suplementi uključuju probiotike Lactobacillus paracasei koji mogu doprineti snižavanju kožne osetljivosti i oporavku i jačanju barijerne funckije kože. Izbegavati topikalne kortikosteroide. Topikalnom primenom pimekrolimus kreme 1% postiže se brzo povlačenje simptoma oseltjive kože.  

Nega i lečenje oestljive i hiperreaktivne kože ostaje veliki izazov i zahteva saradnju pacijenta i lekara kao i veliku upornost lekara. Većim razumevanjem uzroka nastanka i faktora koji to stanje mogu pogoršati, može se smanjiti učestalost ovog poremecaja.

SkinIsMoreThanSkin logo SRB (1).jpg

LA ROCHE-POSAY PREPORUČUJE:

See all articles